Мәзір
АУЫЛ ШАРУАШЫЛЫҒЫ, АГРОХИМИЯ, АЗЫҚ ӨНДІРУ, АГРОЭКОЛОГИЯ

АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ

Нуржан Мухамадиев 1 , Айжан Чадинова 2 , Гүлназ Меңдібаева 2 , Нурбакыт Курмангалиева 2 , Малик Тайшиков 3

1 «Ж.Жиембаев атындағы Қазақ өсімдік қорғау және карантин ҒЗИ»; 2 «Ж.Жиембаев атындағы Қазақ өсімдік қорғау және карантин ҒЗИ» ЖШС; 3 «Ж. Жиембаев атындағы Қазақ өсімдік қорғау және карантин ҒЗИ» ЖШС

doi.org/10.37884/2-2025/25 Бет. 253-262 Қабылданды 04.04.2025 Жарияланды 30.06.2025

Аңдатпа

Майбұршақ құнды майлы және жоғары ақуызды дақыл болып табылады, сондықтан оның өндірісі әлемде үнемі өсіп келеді. Соңғы 20 жылда әлемде майбұршақ егіс алқабының 1,82 есеге, ал жалпы өндірістің 2,64 есеге ұлғаюы байқалады. Егістіктерде майбұршақ өсіру үшін қолайлы экологиялық және топырақ-климаттық жағдайларға байланысты аурулар мен зиянкестер кең таралған.

Майбұршақ бұршақтарының пайда болуы мен пісуі кезінде Түркістан өрмекші кенесі (Tetranichus urticae Koch) көбірек зиян келтіреді. Ауа температурасының жоғарылауы кенелердің көбею жылдамдығы мен қарқындылығына оң әсер етеді, олардың санын едәуір арттырады. Мұндай жағдайларда кененің жылжымалы кезеңдерінің белсенділігі және олардың зияндылығы күрт артады. Ересектер мен кене дернәсілдері маусымнан қыркүйекке дейін, бұтақтану - бүршіктену кезінде жапырақтардың төменгі тақтасынан шырынды сорып, жапырақтарды, гүлдерді, жас бұршақтарды зақымдайды.

Мақалада майбұршақ дақылдарына зиянды организмдерге қарсы сұйық пестицидтерді қолдану технологиясы бойынша сынақ нәтижелері келтірілген. Ақтарофит 1,8 (Streptomyces avermitilis), 0,9 л/га сұйық пестицидтерді қолдану кезінде Түркістан өрмекші кенесінің зиянкестеріне қарсы сынақ нәтижелері ҰҰА көмегімен жоғары биологиялық тиімділікті көрсетті - 84%.

майбұршақ зиянкестер сұйық пестицидтер бүріккіш ҰҰА биологиялық тиімділік

01 Кіріспе

Мақаланың толық мәтіні оң жақ панельде PDF форматында жүктеу үшін қолжетімді.

02 Әдебиеттер тізімі

  1. 1. Пушня М.В., Ширеня Ж.А., Титаренко Л.Н. Испытания биопрепаратов против вредителей сои М.В. Пушня, // Биологическая защита растений – основа стабилизации агроэкосистем: материалы Международной научно-практической конференции, посвященной 125-летию со дня рождения академика Н.И. Вавилова, Краснодар, 25-27 сент. 2012 г. – С. 147–149.
  2. 2. Литвиненко Е.В. Энтомоакароценоз сои и совершенствование биологического метода контроля основных вредителей в условиях Центральной зоны Краснодарского края: автор. дисс. на соиск. учен. степени канд. биол. наук. – Краснодар, 2003. – 23 с.
  3. 3. Лукомец В.М., Пивень В.Т., Кочеруга А.В. Болезни, вредители и сорняки на посевах сои в Краснодарском крае и меры борьбы с ними / [Электронный ресурс]. – Режим доступа: [http://vniimk.ru/files/text/Maslichnie_kulturi/136/57055e309b3e12a871c0baf02bb2ba6a.p df] – Дата обращения: 09.09.2014.
  4. 4. Федорова С.Р. Вредная энтомофауна соевого агроценоза в Орловской области / [Электронный ресурс]. – Режим доступа: [http://journal.vniizbk.ru/jurnals/8/article10.pdf] – Дата обращения: 11.09.2014.
  5. 5. Казьмин Г.Т., Макаров А.Ф. Система комплексных мер защиты от вредителей, болезней и сорняков на Дальнем Востоке // Сборник научных трудов «Защита растений на Дальнем Востоке». Новосибирск: Сибирское отделение ВАСХНИЛ, 1981. С. 3–7.
  6. 6. Фитосанитарная ситуация в агроценозах кормовых культур в лесостепи Западной Сибири / Л.Ф. Ашмарина, З.В. Агаркова, Н.М. Коняева, И.М. Горобей, Н.В. Давыдова, Е.В. Казанцева // Земледелие. 2015. № 2. С. 41–44.
  7. 7. Насиров Б., Иргашева Н. Рекомендации по основным вредителям сои и меры борьбы с ними //Universum: химия и биология. 2022. № 6-1 (96). С. 47-49.
  8. 8. Андреева И.В., Штерншис М.В., Байтасова Б.М., Дудина Т.Г. Восприимчивость паутинного клеща к битоксибациллину на разных сортах сои//Сибирский вестник сельскохозяйственной науки. 2007. № 8 (176). С. 25-30.
  9. 9. Байбусенов К.С., Мухамадиев Н.С., Турганбаев Т.А., Мендибаева Г.Ж. фитосанитарное состояние диверсификационных культур (рапса, льна, сои) и эффективность экологизированных систем защиты от вредителей в условиях центрального и юго-восточного Казахстана//ЭЛЕКТРОННЫЙ НАУЧНЫЙ журнал «Дневник науки». 2022 No9. Дневник науки www.dnevniknauki.ru | СМИ элNo ФС 77-68405 ISSN 2541-8327.
  10. 10 Мухамадиев Н.С.,Чадинова А.М., Мендибаева Г. Ж., Даулеткелди Е. Биологическая защита сои от доминантных вредителей в условиях Алматинской области // Сборник международной научно - практической конференции «Перспективы раиональого природопользования и проблемы ителлкетуального сельского хозяйства», посвященной 80-летию со дня рождения академика, профессора Сулейменовой Н.Ш 148-151, 17 мая 2024 г.
  11. 11. Мухамадиев Н.С., Мендибаева Г.Ж., Кенес Н.Т., Шакеров А.С. Биологическая защита сои от туркестанского паутинного клеща (Tetranychus turkestanicus) в условиях юго-востока Казахстана // Сборник международной научно-практической конференции «Научные и инновационные технологии в области фитосанитарной безопасности», 26-29 октября 2024 г., Узбекистан.
  12. 12. Семынина Т.В., Разумейко И.Н. Jценка эффективности биологических препаратов против вредителей и болезней сои//Фитосанитария. Карантин растений. 2024. № S4-1 (20). С. 66.
  13. 13. Стригун А.А., Трибель С.А. Фитосанитарная ситуация в посевах сои на Украине//Защита и карантин растений. 2014. № 4. С. 32-35.
  14. 14. Лукомец В. М. и др. Болезни, вредители и сорняки на посевах сои в Краснодарском крае и меры борьбы с ними //Масличные культуры. – 2007. – №. 1 (136). – С. 66-75.
  15. 15. Полякова И. Я., Косова В. В Прогноз появления и учет вредителей и болезней сельскохозяйственных культур. М., Изд. МСХ СССР. 1958. 631 с.
  16. 16. Палий В.Ф. Методика изучения фауны и фенологии насекомых. Издание второе, исправленное и дополненное. Воронеж Центрально-Черноземное кн. изд-во 1970г. 191 с.
  17. 17. Фасулати, К. К. Полевое изучение наземных беспозвоночных. – М.: Высш. школа, 1971. – 424 с
  18. 18. Методические указания по проведению регистрационных испытаний фунгицидов, протравителей семян и биопрепаратов в растениеводстве/Алматы-Акмола, 1997. – 64 с.
  19. 19. N. S. Mukhamadiyev, A. M. Chadinova, N. Sultanova, G. Zh. Mengdibayeva Development of environmentally friendly protection measures against pests and diseases // / OnLine Journal of Biological Sciences (ISSN16084217-UAE-Scopus) 2023, 23 (2): 243.250 DOI: 10.3844/ojbsci.2023.243.250 Ссылки Оглавление: https://thescipub.com/ojbs/issue/1393 Статья: https://thescipub.com/abstract/ojbsci.2023.243.250
  20. 20. N.S. Mukhamadiyev, A.M. Chadinova, G.Zh. Mengdibayeva, A.E. Koigeldina Harmful pests and biological protection of agricultural crops (wheat, soy, corn) in the conditions of the almaty region // Исследования, результаты. №2 (98) 2023, ISSN 2304-3334 – С. 245-253. DOI https://doi.org/10.37884/2-2023/24
  21. 21. Н.С.Мухамадиев., Н.Ж. Султанова., А.М.Чадинова, Г. Ж. Мендибаева. Значение биологической защиты от вредителей и болезней при производстве органической продукции // Исследования, результаты. №3 (99) 2023, ISSN 2304-3334 – С. 108-118. DOI https://doi.org/10.37884/3-2023/11

Дәйексөз келтіру сілтемелері

[1]2025. АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ. Izdenister natigeler. 2 (106) (Jun. 2025), 253–262. DOI:https://doi.org/10.37884/2-2025/25.
(1)АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. Et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ. Izdenister natigeler 2025, No. 2 (106), 253-262. https://doi.org/10.37884/2-2025/25.
АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ. (2025). Izdenister Natigeler, 2 (106), 253-262. https://doi.org/10.37884/2-2025/25
АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ. Izdenister natigeler, [S. l.], n. 2 (106), p. 253–262, 2025. DOI: 10.37884/2-2025/25. Disponível em: https://kazvetjournal.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/916. Acesso em: 15 sep. 2026.
“АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. Et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ”. 2025. Izdenister Natigeler, no. 2 (106) (June): 253-62. https://doi.org/10.37884/2-2025/25.
“АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ” (2025) Izdenister natigeler, (2 (106), pp. 253–262. doi:10.37884/2-2025/25.
[1]“АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ”, Izdenister natigeler, no. 2 (106), pp. 253–262, Jun. 2025, doi: 10.37884/2-2025/25.
“АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. Et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ”. Izdenister Natigeler, no. 2 (106), June 2025, pp. 253-62, https://doi.org/10.37884/2-2025/25.
“АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. Et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ”. Izdenister natigeler, no. 2 (106) (June 30, 2025): 253–262. Accessed September 15, 2026. https://kazvetjournal.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/916.
1.АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ. Izdenister natigeler [Internet]. 2025 Jun. 30 [cited 2026 Sep. 15];(2 (106):253-62. Available from: https://kazvetjournal.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/916
1.АЛМАТЫ ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА МАЙБҰРШАҚ ЕГІСТІГІН ТҮРКІСТАНДЫҚ ӨРМЕКШІ (TETRANYCHUS TURKESTANI Ug. et Nik) КЕНЕСІНЕН БИОЛОГИЯЛЫҚ ҚОРҒАУ. Izdenister natigeler. 2025;(2 (106):253-262. doi:10.37884/2-2025/25