Мәзір
АУЫЛ ШАРУАШЫЛЫҒЫ, АГРОХИМИЯ, АЗЫҚ ӨНДІРУ, АГРОЭКОЛОГИЯ

АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ

Вера Давыдова 1 , Татьяна Нелис 1 , Абдумамат Кочоров 1 , Берік Базарбаев 1 , Ерлан Утельбаев 1

1 А.И.Бараев атындағы астық шаруашылығы ғылыми-өндірістік орталығы

doi.org/10.37884/2-2024/18 Бет. 186-199 Қабылданды 09.04.2024 Жарияланды 29.06.2024

Аңдатпа

Майлы зығыр дақылы өсіп, өңіп, жетілу кезеңінің барлық фазасында зиянкестерден:  крест тәрізді бүрге қоңыздарынан, зығыр трипсі, зығыр көбелегі, жоңышқа құрттары, шабындық көбелегі мен гамма көбелегінің құрттарынан зардап шегуі мүмкін. Бүрге қоңыздарының  ересек қоңыздар да, олардың дернәсілдері де өсімдіктерге ерекше қауіп төндіреді. Қазіргі уақытта майлы зығырдың тұқымдарын инсектицидтермен де, вегетативті өсімдіктермен зиянкестерден қорғаудың тың әрі  тиімді әдісі химиялық  өңдеуді болып табылады. Майлы зығыр тұқымын қаптауға арналған барлық сыналған пестицидтер осы дақылдың көшеттері мен өсімдіктерін крест тәрізді бүрге қоңыздарынан  тиімді қорғайды. Ауыл шаруашылық дақылдары мен тұқымын Ақиба уымен өңдеу (1.0 т/л) көшет зиянкестеріне қарсы тұрақты 0,21 т/га өнімділікті қамтамасыз ете отырып, жоғары биологиялық тиімділікті көрсетті.

Майлы зығыр өсімдіктеріндің  "шырша" фазасында крест тәрізді бүрге қоңыздарынан,  энжио 247 инсектицидімен өңдеу, фитофаг санын 71,6–89,5% - ға азайтты ауыл шаруашылық дақылдарын тұтыну нормасын 0,1–0,2 л/га. бақылаумен салыстырғанда және тұрақты өнім мөлшеріне оң әсерін тигізді.

майлы зығыр, зиянкестер, биологиялық тиімділік, өнімділік.

01 Кіріспе

Мақаланың толық мәтіні оң жақ панельде PDF форматында жүктеу үшін қолжетімді.

02 Әдебиеттер тізімі

  1. [1] Сулейменова, А. К., Лошкомойников И.А., Пузиков А.Н., Кузнецова Г.Н. Рекомендации по возделыванию льна масличного в Омской области, ВНИИ масличных культур им. Пустовойта, РАСХН, Исилькуль 2005 г.
  2. [2] Dr. JC Paul Dribnenki, Сейнт Уолберг. Выращивание Льна.
  3. Производство, управление и диагностическое руководство. Канада, Саскачеван, изд.№5.
  4. [3] Семеренко, С.А., Скляров С. В. Вредители агроценоза льна масличного и способы снижения их численности (обзор) // Масличные культуры. – 2019. – Вып. 2 (178). – С. 144–167. DOI 10.25230/2412–608Х–2019–2–178–144–167.
  5. [4] Лукомиец, В.М., и др. Интегрированный подход к защите
  6. посевов льна масличного от вредных организмов – Защита и карантин растений. – №5 – 2010 г.
  7. [5] Чулкина, В.А., Интегрированная защита растений: фитосанитарные системы и технологии/В.А. Чулкина, Е.Ю. Торопова, Г.Я. Стецов. Под ред. М.С. Соколова и В.А. Чулкиной. – М.: Колос, 2009 г.
  8. [6] Захарова, Л.М., Технология защиты льна-долгунца – Защита и
  9. карантин растений №5 – 2010 г.
  10. [7] Д. Шпаар, Посевной и посадочный материал сельскохозяйственных культур. ИД ООО «ДЛВ Агродело», Москва, 2010 г.
  11. [8] Танский, В.И., и др. Защита зерновых культур от вредителей, болезней и сорняков в нечерноземной зоне России. Санкт-Петербург – Пушкин, ВИЗР, «RIZO», 2004, – С. 48.
  12. [9] Алехин, В.Т., Володичев М.А. Вредители зерновых культур (библиотечка по защите растений)// Защита и карантин растений, 2004, - С. 6.
  13. [10] Жармухамедова, Г.А., Комплексная система защиты зерновых культур от вредителей в Казахстане// Актуальные проблемы защиты растений в Казахстане. Алматы: «Бастау», 2002, - С. 66-75.
  14. [11] Танский, В.И., Вредоносность насекомых и методы ее изучения. – Москва, 1975, – С. 32.
  15. [12] Корчагин, А.А., Вредители зерновых колосовых культур в Казахстане и меры борьбы с ними. - Алма-Ата, 1985. – С. 47.
  16. [13] Захаренко, В.А., Мартыненко В.И. Использование пестицидов в растениеводстве // Защита растений,1994, №1, - С.8-9.
  17. [14] Доспехов, Б.А., Методика полевого опыта. М.:Агропромиздат, 1985, - С. 351.
  18. [15] Кудрявцев, Н.А., Погорелая Л.Д., Мугниев А.Ф. Теоретические и практические вопросы фитосанитарии в льноводстве // Агро ХХI.– М., 2006. – №10/12. – С. 22–26.
  19. [16] Пивень, В.Т., Тишков Н.М., Семеренко С.А., Бушнева Н.А., Скляров С.В. Защита льна масличного от вредных организмов в условиях Кубани //Масличные культуры. Науч.-тех. бюл. ВНИИМК. – 2013. – Вып. 1 (153–154). – С. 135–141.
  20. [17] Белый, A.M., Замотайлов А.С. Практикум по сельскохозяйственной энтомологии. – Краснодар: КубГАУ, 2007. – 220 с.
  21. [18] Двуреченский, В.И., Пономарева Л. А., Гринец А. И. – Рекомендации по защите зерновых культур от вредителей, болезней и сорных растений. – Костанай, 2005.
  22. [19] Отчет о научно-исследовательской работе по выполнению научно-технической программы: «Разработать систему земледелия возделывания сельскохозяйственных культур (зерновых, зернобобовых, масличных и технических культур) с применением элементов технологии возделывания, дифференцированного питания, средств защиты растений и техники для рентабельного производства на основе сравнительного исследования различных технологий возделывания для регионов Казахстана», п. Научный, 2021–2022. – 22–30 с.

Дәйексөз келтіру сілтемелері

[1]2024. АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ. Izdenister natigeler. 2 (102) (Jun. 2024), 186–199. DOI:https://doi.org/10.37884/2-2024/18.
(1)АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ. Izdenister natigeler 2024, No. 2 (102), 186-199. https://doi.org/10.37884/2-2024/18.
АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ. (2024). Izdenister Natigeler, 2 (102), 186-199. https://doi.org/10.37884/2-2024/18
АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ. Izdenister natigeler, [S. l.], n. 2 (102), p. 186–199, 2024. DOI: 10.37884/2-2024/18. Disponível em: https://kazvetjournal.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/523. Acesso em: 15 sep. 2026.
“АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ”. 2024. Izdenister Natigeler, no. 2 (102) (June): 186-99. https://doi.org/10.37884/2-2024/18.
“АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ” (2024) Izdenister natigeler, (2 (102), pp. 186–199. doi:10.37884/2-2024/18.
[1]“АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ”, Izdenister natigeler, no. 2 (102), pp. 186–199, Jun. 2024, doi: 10.37884/2-2024/18.
“АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ”. Izdenister Natigeler, no. 2 (102), June 2024, pp. 186-99, https://doi.org/10.37884/2-2024/18.
“АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ”. Izdenister natigeler, no. 2 (102) (June 29, 2024): 186–199. Accessed September 15, 2026. https://kazvetjournal.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/523.
1.АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ. Izdenister natigeler [Internet]. 2024 Jun. 29 [cited 2026 Sep. 15];(2 (102):186-99. Available from: https://kazvetjournal.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/523
1.АҚМОЛА ОБЛЫСЫ ЖАҒДАЙЫНДА ЗЫҒЫР МАЙЫНЫҢ НЕГІЗГІ ФИТОФАГТАРЫНЫҢ ЗИЯНДЫЛЫҒЫН ТӨМЕНДЕТУ. Izdenister natigeler. 2024;(2 (102):186-199. doi:10.37884/2-2024/18